Nova narudžba - JESEN 2022.

 

MR.LINKOLN (MR.LINCOLN)

Mr.Linkoln je snažan, visok uspravan grm, visok 4 do 7 stopa (121–213 cm). Cvetovi su veoma veliki, prečnika 6 inča (15 cm) ili više, sa 30 do 35 latica. Ruža ima jak miris damasta. Visoko-centrirane, tamnocrvene latice se uglavnom nose pojedinačno na dugim stabljikama i ne blede, čak i u najtoplijoj klimi.

Tip: Čajevke
Boja: Tamno-Bordo
Miris: 5
Otpornost na bolesti: 3
Visina: 80-100cm
Gustina sadnje: 3/m2

ŠANDO BJUTI (CHANDOS BEAUTY)

Ružičasta mešavina. Snažan miris cimeta, klinčića, voća, maline. 40 do 80 latica Velika, vrlo puna (41+ latica), uglavnom usamljena, spiralna središta cvetanja. Cveta u crvenkastima tokom cele sezone. (Harkness 2005)

Tip: Čajevke
Boja: Nežno Ružičasta
Miris: 3
Otpornost na bolesti: 4
Visina:  80-100cm
Gustina sadnje: 3/m2

 
Vilijam Šekspir (William Shakespeare®)

Grimizna. Snažan, damask, miris stare ruže. Velika, dupla (17-25 latica) rozetna cvetna forma. Povremeno ponavljanje kasnije tokom sezone.

Tip: Čajevke
Boja: Grimizna
Miris:  5
Otpornost na bolesti: 3
Visina: 80-100cm
Gustina sadnje: 3/m2

GOLDELSE (GOLDELSE ®)

Žbun visine 60cm,prekriven izobiljem bakarno-narandžastih cvetova.kompaktan porast,list sjajan,zelen otporan na bolesti,miris voćni,lagan.Sorta jako otporna na niske temperature.Zlatna medalja u Baden Badenu 1997.godine./Rosen Tantau 1999,/

Tip: Mnogocvetnice

Boja: Bakarno-narandžasta
Miris: 3
Otpornost na bolesti: 3
Visina: 50-60 cm
Gustina sadnje:  m2: 9

ŽENEVIV ORSI (GENEVIEVE ORSI)

Ružičaste, svetlije spoljašnje latice, stare do žute. Jak, miris kajsije ili breskve, citrusa, čaja, vanilije. Prosečni promer 7cm. Srednje do velike, pune (26-40 latica) cvetne forme.

Tip: Mnogocvetnice
Boja: Nežno-Ružičasta
Miris: 4
Otpornost na bolesti:  4
Visina: 40-70cm
Gustina sadnje: 9/m2

FALSTAF (FALSTAFF)

Tamno crvena. Snažan, stari miris ruže. 41 do 50 latica. Velika, puna (26-40 latica), čašicasta, staromodna, refleksna, rozeta cvatna.( David Austin 1990)

Tip: Penjačice
Boja: Grimizno-Crvena
Miris: 5
Otpornost na bolesti: 3
Visina: 250-350cm
Gustina sadnje: 2/m2

GRAHAM TOMAS (GRAHAM THOMAS)

Duboko žuta. Snažan miris čaja. 35 latica. Prosečni promer 8cm. Velika, puna (26-40 latica) cvetna forma. Cveta u bujicama tokom cele sezone. (David Austin 1983).

Tip: Penjačice
Boja:  Žuta
Miris: 5
Otpornost na bolesti: 3
Visina:  250-350cm
Gustina sadnje: 2/m2

TES DE UBERVI (TESS DE UBERVILLES)

Grimizno. Snažan, stari miris ruže. 41 latica. Velika, vrlo puna (41+ latica), cvetovi u grozdovima, u malim grozdovima, cvetna forma s čašicama, kimajuća ili sa "slabim vratom". Cvetaju u bujicama tokom cele sezone. (David Austin 1997)

Tip: Penjačice
Boja: Grimizno-Crvena
Miris: 5
Otpornost na bolesti:  3
Visina: 250-350cm
Gustina sadnje: 2/m2

 

VINTER ŠEJD (WHITER SHADE OF PALE)

Bela i svetlo ružičasta. Cvetovi beli sa dozom ružičaste nijanse. Snažan miris. Velika, dvostruka (17-25 latica), uglavnom usamljena, cvetna forma s visokim središtem.( Colin A.Pearce 2006).

Tip: Čajevke
Boja: Belo-Ružičasta
Miris: 3
Otpornost na bolesti: 3
Visina: 80-100cm
Gustina sadnje: 3/m2

HADERSFILD (HUDERSFIELD CHORAL SOCIETY)

Ljubičasta, bela revers. Snažan miris. Vrlo velike, pune (26-40 latica), cveta u grozdovima. (Ronnie Rawlins 2011)

Tip: Mnogocvetnice
Boja: Ljubičasto-Bela
Miris: 5
Otpornost na bolesti:  3
Visina: 40-70cm
Gustina sadnje: 9/m2

POLKA (POLKA)

Veliki, mnogobrojni nostalgicni cvetovi od 12cm( latice 50+) mešavina su nekoliko nijansi kajsije i breskve. Miris stare ruže„ Polka "parfemira vazduh kroz produženu sezonu cvetanja obiljem raskošnih cveta. bez bolesti, kožasti, svetlozeleni (gotovo krečno-zeleni) listovi savršen je dodatak cvetnim nijansama. (Mouchotte-Meilland  1991)

Tip: Penjačice
Boja: Kajsija oranž
Miris: 3
Otpornost na bolesti: 5
Visina: 3m
Gustina sadnje: 2/m2

 

GOSPEL (GOSPEL ®)

Žbunasta,nostalgična ruža sa listovima veoma otpornim na bolesti sa velikim okruglastim cvetovima. Lišće je sivkasto plavo, polu-sjajno. Cvetovi se razvijaju u malim klasterima, 3-5 pupoljaka, na debeloj stabljici. Njena boja cveta je tamno ljubičasta,u toplim letnjim danima. Transformišu se u jaku bordo boju u hladnijim danima. Jak orijentalni miris. Gospel je pogodna i kao sorta za rezano cveće.(Rosen Tantau 2011).

Tip: Čajevke
Boja: Tamno-ljubičasta
Miris: 4
Otpornost na bolesti: 2
Visina: 70-90 cm
Gustina sadnje: m2:4-5

ĐULBER- ŠEĆER & Rosa Damascena

        Đulberšećerka je ruža specifična po svojim krupnim i lepim cvetovima, a gotovo da nije bilo avlije u kojoj nije rasla i mirisala. Ljepota izgleda i mirisa ove ruže opevana je u mnogim sevdalinkama. Njena posebnost leži u tome da se njene latice mogu koristiti u kozmetici, za spravljenje krema, ulja, ali i sokova i poslastica.

Tip: Penjačice
Boja: Ljubičasta
Miris: 5
Otpornost na bolesti:  5
Visina: 3m
Gustina sadnje: 2/m2

Sve iz Rasadnik Braće Topalović
Pogledajte koje sam proše godine posadila iz istog rasadnika OVDE

Urmina palma - Phoenix dactylifera

 
         Pronađite saksiju sa puno drenažnih rupa. Potražite glinenu posudu ili plastičnu saksiju sa puno rupa na dnu za odgovarajuću drenažu. Prvo bi trebalo da započnete sa manjom saksijom, ali imajte na umu da ćete morati da presadite biljku u veću, kako bude rasla.
         Napunite saksiju do 3/5 zemljom za saksijsko bilje. Da biste procenili količinu zemlje, napunite posudu dok ne dosegne malo više od polovine. Koristite mešavinu za palme ili kaktuse, koja obično uključuje dobru mešavinu zemlje, peska, vermikulita, perlita i tresetne mahovine za regulaciju vlage i odvodnjavanja tla. Ne sabijajte zemlju. Za pravilno odvodnjavanje zemljište će morati da bude rastresito. Takođe možete dodati vermikulit ili pesak u normalno zemljište za saksije u omeru 1:4 ili 1:3.

         Održavanje datule - Nakon što je seme proklijalo i mlada biljka počela da raste, vaš posao se ne završava. Evo kako ćete se postarati da vaša datula dobija svu potrebnu negu.

        Držite saksiju na osunčanom mestu -          Neka dobra mesta su blizu prozora sa puno sunca ili na otvorenom tremu. Urmina palma će najbolje uspevati na suncu, pa se potrudite da bude što više izložena sunčevoj svetlosti.

        Zalivajte biljku redovno - Zalivajte biljku kad god stavite prste u zemlju i površinskih 5cm zemljišta deluje suvo. Proveru zemljišta možete vršiti i plastičnim pokazivačem. Svakodnevno proveravajte zemlju zabijanjem pokazivača u zemljište, do drugog zgloba. Ako je zemljište vlažno, biljka i dalje ima dovoljno vlage i treba sačekati sa zalivanjem. Ako je zemljište suvo, ravnomerno prelijte malo vode po površini zemlje. Bolje je navodnjavati biljke kad im je potrebno, umesto po utvrđenom rasporedu. Uopšteno govoreći, urmina palma zahteva zalivanje otprilike jednom nedeljno.

Presađujte datulu u veće saksije dok raste

          Jednom kada primetite da biljka prerasta svoju trenutnu saksiju, moraćete da je premestite u veću posudu. Radite to tokom celog života biljke, dok ona raste. Uvek dobro zalijte biljku pre i posle presađivanja u novu posudu.

         Kada biljka naraste do veličine drvecta, možete veliki lonac premestiti napolje na terasu ili trem. Obavezno ga držite na mestu sa maksimalnim izlaganjem suncu. Ako je potrebno, možete ga držati i u zatvorenom prostoru u velikom loncu blizu sunčanog prozora. Međutim, imajte na umu da će ovo ozbiljno ometati njen rast.

         Ako živite u dovoljno toploj klimi, datulu možete presaditi i u zemlju napolju.

        Presadite datulu u zemlju ako postane prevelika za saksije - Ako živite u dovoljno toploj klimi, biljku datule možete preseliti napolje i posaditi je u zemlju. Moraćete da izaberete sunčano mesto i iskopate dovoljno veliku rupu da drži korenje biljke. Izvadite biljku iz posude i stavite je u rupu, a zatim je napunite zemljom. 

         Imajte na umu da s vremenom palmice datule mogu dostići visinu od 15 metara. Izaberite mesto koje će drvetu dati dovoljno prostora za rast!

           Ne raste previše brzo. Uzevši u obzir mesto porekla, možemo reći da veoma dobro podnosi sušu. Preko leta joj prija direktno sunce na koje je treba navikavati od iznošenja s proleća, u suprotnom će se pojaviti opekotine na listovima. Zimi se čuva u prohladnoj prostoriji 10-15 oC, uz minimalno zalivanje kako koren ne bi istrulio, što se tiče zemljište nije probirač. U suvoj klimi može da podnese temperaturu od -10 ° C do -15° C. Raste u suvim, tropskim regijama širom sveta.

         Urme sa botaničke strane

          Urma je cvetna biljna vrsta iz porodice palmi, Arecaceae. Gaji se naravno zbog slatkih plodova.
           Drvo može da naraste i preko 20 metara. Stablo je pojedinačno ili formira grupu više stabljika sa zajedničkim korenovim sistemom. Listovi su dugi 4 do 6 metara.
         Plodovi su ovalno cilindričnog oblika, dugački 3 do 7 cm, dok boja zavisi od same vrste i stepena zrelosti (od svetlo crvene do svetlo žute).
          Dvodome su biljke, odnosno imaju isključivo jednopolne cvetove, muški se nalaze na jednoj, a ženski na drugoj biljci. Prirodno oprašivanje je vetrom, međutim u savremenom uzgajanju ovo se obično izvodi ručno.
         Palmi urme potrebno je 4 do 8 godina nakon sadnje da počne da daje plodove, nakon čega je komercijalna berba moguća u intervalu od 7 do 10 godina.
         Najbolje uspeva na dobro ocednom zemljištu, peskovito-glinovitom, alkalnom bez krečnjaka. Odraslo drvo može da da od 70 do 140 kg plodova po žetvi. Pošto sazreva neravnomerno potrebno je nekoliko berbi tokom sezone da bi se svi plodovi obrali. Najveći proizvođači urmi u svetu su Egipat, Saudijska Arabija, Iran i Alžir.

         Iz semenki se mogu dobiti mlade biljčice, koje sporo rastu prve dve-tri godine, ali zato posle daju fenomenalan tropski izgled našim dvorištima i terasama preko leta, kao i prostorijama gde se drže zimi. Nisu zahtevne biljke, preko leta vole direktno sunce i traže mnogo vode, a u toku zime mogu biti u nezagrejanim prostorijama gde temperatura ne ide mnogo u minus.

          Mlade biljke su osetljivije na niske temperature od odraslih, koje izdrže i temperaturu od - 4°C. Preporučljivo je svaku semenku posejati u posebnu posudu, može i saksija ili čaša od jogurta, s korenom okrenutim nadole, pazeći da ga ne oštetite. Zemlja u kojoj treba da bude je mešavina peska i obične zemlje ili zemlja za kaktuse.

         Mlade palmice su veoma osetljive na presađivanje i ako im se koren i najmanje ošteti - biljčice propadaju. Korenov sistem je kod palmi vrlo veliki i bukvalno ispunjava celu saksiju, pa se seju u manje posude, a presađuju postepeno povećavajući saksije, jer ako se mlada palmica posadi u veliku saksiju, nadzemni deo će mirovati, a razvijaće se samo koren. Iznose se u martu čim prođe opasnost od mraza i napolju budu do prvih mrazeva. Naravno, potrebno im je što više sunca i toplote.

          Dok je sunčano i toplo, treba im što više vode, a kada dođe jesen, treba ih uneti negde gde ne mrzne. Preko zime se zalivaju pomalo, tek da im se ne rasuši zemlja (jednom u 15-20 dana). Kada primetite da palma „izlazi” iz saksije, tada je vreme za presađivanje - koren je ispunio kontejner. U stvari, najbolje je presaditi je u proleće. Vodite računa o tome da nije na promaji jer je veoma osetljiva kao mala palma i nemojte da preterujete u zalivanju! 

         Zbog čega su urme dobre za naše zdravlje

         Pa da krenemo redom ako je to sa ovim fenomenalnim voćem uopšte moguće.
Urme su poznate kao izvanredan izvor energije, bogate prirodnim šećerima, glukozom, fruktozom i saharozom. Mnogi, naročito sportisti koriste ih za neposredan priliv energije nakon fizičke iscrpljenosti. Ne zaboravite da Novak Đoković gotovo uvek ručka baš urme u pauzama između gemova, kao i da je ishrana ukupno govoreći u njegovom slučaju u dobroj meri doprinela da danas u svetu tenisa bude to što jeste, a mnogi od nas ponosni na njega u svakom smislu.
         Redovnom konzumacijom urmi, koje imaju dosta vitamina B6 i uz fosfor podstičete mozak da radi mnogo brže i efikasnije, duže održavate koncentraciju i fokus Vam ne beži. Osim toga plodovi ovog izrazito zdravog voća sadrže i kalcijum, magnezijum, cink, kao i već pomenuti fosfor što zajedno doprinosi dobrom zdravlju naših kostiju i dugoročno prevenira osteoporozu. Nedvosmisleno je utvrđeno da su urme pravi rudnik luteina i zeaksantina (karotenoidi) koji imaju antioksidativna svojstva i sprečavaju razvoj katarakte i degenerativne procese makule u kasnijoj životnoj dobi. Zanimljivo je da su urme istovremeno dobre i za zaustavljanje dijareje zbog visokog sadržaja kalijuma, kao i za bolji rad creva (podstiču pražnjenje) zbog obilja biljnih vlakana.
          Fantastične su za imunitet zahvaljujući beta glukanu, zatim fenolnim jedinjenjima i karotenoidima sa antikancerogenim svojstvima, kao i vitaminima pri čemu svi zajedno deluju antimikrobno i antioksidativno.
         Odlične su za srce zbog bogatog sadržaja kalijuma i esencijalnih minerala važnih za protok i balans elektrolita u telu, osim toga regulišu naš puls i krvni pritisak i na taj način doprinose dobrom stanju kardiovaskularnog sistema i sprečavaju srčani udar.
          Spisak benefita koje urme mogu da nam pruže mogao bi još dugo da se navodi.
Znam da nije lako naći mesto i za urme kad krene sezona voća kod nas, od jagoda, trešnji, kajsija, preko bostana (dobro znam da je povrće), zatim grožđa itd. Obično ih se setimo kad krenu postovi, a izbor drugog voća u ponudi se značajno smanji. Međutim verujem da uvek ima mesta za dve, tri urme dnevno što i jeste najčešća preporučena dnevna doza. Mnogo malih zdravih navika može da u zbiru da velike i neprocenjive koristi za naše zdravlje. Potražite urme u Bio Kutku po super povoljnoj ceni.

Himalajski kedar - Deodora

Engleski naziv: Deodar cedar, Himalayan cedar
Srbski naziv: Himalajski kedar
Areal: Himalaji

         Opis: Jednodomo drvo visine do 50m. Krošnja je piramidalna. Kod mlađih stabala vrhovi su povijeni, kao i vrhovi grana, a kod starijh vrh krosnje je zatupast sa horizontalno odstojećim granama. Četine su na dugorastima spiralnog rasporeda, a na kratkorastima u pramenovima. Četine su dosta krute. Šišarice su sedeće, uspravne i jajaste. Posle dozrevanja se raspadaju. 

          Razmnožavanje: Razmnožavaju se semenom, setvom u jesen odmah po sazrevanju ili posle stratifikacije u martu.

         Supstrat: Najbolje uspeva na dubokom i dobro dreniranom glinovitom zemljištu. Odgovaraju mu staništa sa povećanom vlažnošću vazduha i zemljišta. 

         Svetlost: Dobro podnosi senku.

Kultivari:
         Crassifolia' - kratke, debele i zašiljene četine; krošnja sa malobrojnim kratkim, široko rastavljenim granama, na vrhu nepravilnog rasta; raste lagano.

         'Robusta' - drvo moćnog rasta, povijenih grana sa dugim četinama plavičastozelene boje.
         'Argentea' - duge sive ili srebrnaste četine.
         'Aurea' - Zlatni himalajski kedar

         Varijetet C. deodara poreklom iz Engleske. Od osnovne vrste zadržao je fleksibilni oblik habitusa, ali sada praćen zlatnim četinama čija je boja najintenzivnija u letnjem periodu.  Zahtevi su isti  kao i kod osnovne vrste. Nekada duge i hladne zime mogu uzrokovati opadanje četina, ali se one nakon toga dosta brzo regenerišu.

Cedrus deodara ‘Pendula’ – Žalosni himalajski kedar

         Prirodni hibrid Cedrus deodara i Cedrus deodara “Robusta“ poreklom iz Nemačke. Širina habitusa zavisi od vršnog dela biljke i može biti od 2,5-6 m i više.
         Glavne i sekundarne grane su povijene i vise celom dužinom stabla. Ponekad se grane razvijaju i na zemlji i prave neku vrstu jastučeta. Četine su 5-6 cm duge, tamno zelene do plavkasto zelene, čvršće i oštrije od četina Cedrus deodara. 

         Cedrus Deodara "Feelin Blue"



         Izdržljivost: prezimljava na otvorenom
      Položaj : sunce,polusenka
      Mesto sadnje: bašta
      Prihranjivanje: redovno
      Širina biljke: 1,8-3m
      Visina biljke: 30-90cm

Detaljni opis -  Ovo je veoma lep patuljasti kedar koji je kalemljen. Spada u jedne od najlepših patuljastih zimzelenih biljaka. Godišnje naraste 15-20cm, a maksimalna visina koju dostiže odrasla biljka je 30-90cm u zavisnosti od uslova uzgoja. Širina odrasle biljke je 1,8-3m. Veoma dobro podnosi visoke temperature i voli da je na sunčanom mestu.

Tisa – sveto drvo

 Zašto je tisa sveto drvo? 

         Da li tisa donosi sreću? Zašto je ovaj četinar od davnina na ceni? To su pitanja koja se često postavljaju, a odgovora ima mnogo i uglavnom se baziraju na legendama.

         Najjednostavniji odgovor da je tisa mitsko drvo i da ima isceliteljsku moć leži u tome da je ona dugovečna, da se lako regeneriše i da je skoro neuništiva. Veruje se da ona čuva kuću od bolesti, demona, veštica… pa se preporučuje svima da je imaju u svome vrtu.
         Takođe, postoji verovanje da je samo držanje grančice tise u kući, posebno kada je okićena bobicama, izuzetno lekovito. Tisa je čudesna, neobična i dugovečna kao maslina.

OPIS BILJKE

         Drvo tise je čvrsto i elastično, postojano na vlagu i gotovo nikada ne bubri. Idealno je za obradu. Krošnja joj je gusta i nepravilnog oblika. U prirodi, najčešće, raste pored borova i bukve. Tisa je dvodoma, što znači da postoji ženska i muška biljka. Razlikuju se veoma lako, jer ženska tisa ima crvene bobice na sebi tokom zime. Bobice mogu biti i žute boje.To je njen ukras, naročito lepo izgleda kada je prekrije sneg. Iglice su joj tamno zelene, svetlo zelene ili žute što zavisi od vrste.

TISA U VRTU

         Tisa je izuzetno otporna na gradske uslove. Pogodna je za sadnju u parkovima, crkvama, etno kompleksima, okućnicama… Može da se sadi i u zasenčenom prostoru, ali i na prostoru sa dosta sunčeve svetlosti. Odgovara joj svaka vrsta tla, nije preterano zahtevna. Raste veoma sporo, naročito u prvih 5-6 godina. Postoji veliki broj formi ovog četinara. Nabrojaćemo one vrste koje su najinteresantnije za sadnju u vrtovima.

         TAXUS BACCATA FASTIGIATA ROBUSTA – četinar tamno zelene boje koji dostiže visinu do 2,5 m i širinu do 50 cm. Idealan četinar za sadnju na reprezentativnim ulazima, u malim vrtovima i baštama. Odgovara mu polusenka.

         TAXUS BACCATA FASTIGIATA AUREA – zlatna tisa izuzetno sporog rasta.  U prvih 10 godina može da naraste do 2 m i ode u širinu do 40 cm. Odgovaraju joj sunčana do polusenovita mesta.

        TAXUS BACCATA LAKATOŠ – četinar koji dostiže visinu do 6 m i širinu do 1,2 m. Može se saditi kao soliter na travnjaku.

         Sve ove vrste su stubaste forme i ne zauzimaju mnogo prostora. Lepo se kombinuju sa četinarima drugih oblika (loptasti, kupasti ili polegli) i sa ukrasnim šibljem. Dobro će izgledati i u alpinetumu (kamenjaru) u kombinaciji sa cvetnicama i patuljastim četinarima. Kao što i sami vidite tisa će se lepo uklopiti u skoro svaku kombinaciju biljaka. 

Tekst i slike preuzete: http://rasadnikmihalek.com/tisa-sveto-drvo/

Taxus baccata "Dovastoniana"
English Yew - Engleska Tisa

         Takus baccata 'Dovastoniana' (Engleska Tisa) je veliki, rašireni, zimzeleni žbun ili malo drvo sa horizontalnim granama ukrašenim visećim vrhovima i ponekad sa nekoliko uspravnih centralnih vođica. Gusto je odeven u tamnozeleno lišće. Ova muška sorta povremeno proizvodi žensku granu ukrašenu upadljivim, koralno crvenim šišarkama koje nose seme. Ova engleska tisa koja brzo raste, 30 cm godišnje, idealna je za pružanje strukture tokom cele godine i čini prekrasnu vrstu.

• Raste u visini od 180 – 450 cm i širinu 120 – 210 cm
• Voli  sunce i delimičnu senku, ova biljka lako raste čak i na vlažnim, dobro dreniranim zemljištima. Toleriše punu senku, kao i širok spektar zemljišta.
• Nije potrebno redovno orezivanje, ali se po potrebi može podrezati i oblikovati.
• Razmnožava se reznicama polutvrdog drveta ili kalemljenjem.
• Većina delova, posebno semena, su veoma toksični ako se gutaju.
• Poreklom iz Evrope, Atlas planina, Male Azije, Kavkaza.