Urmina palma - Phoenix dactylifera

 
         Pronađite saksiju sa puno drenažnih rupa. Potražite glinenu posudu ili plastičnu saksiju sa puno rupa na dnu za odgovarajuću drenažu. Prvo bi trebalo da započnete sa manjom saksijom, ali imajte na umu da ćete morati da presadite biljku u veću, kako bude rasla.
         Napunite saksiju do 3/5 zemljom za saksijsko bilje. Da biste procenili količinu zemlje, napunite posudu dok ne dosegne malo više od polovine. Koristite mešavinu za palme ili kaktuse, koja obično uključuje dobru mešavinu zemlje, peska, vermikulita, perlita i tresetne mahovine za regulaciju vlage i odvodnjavanja tla. Ne sabijajte zemlju. Za pravilno odvodnjavanje zemljište će morati da bude rastresito. Takođe možete dodati vermikulit ili pesak u normalno zemljište za saksije u omeru 1:4 ili 1:3.

         Održavanje datule - Nakon što je seme proklijalo i mlada biljka počela da raste, vaš posao se ne završava. Evo kako ćete se postarati da vaša datula dobija svu potrebnu negu.

        Držite saksiju na osunčanom mestu -          Neka dobra mesta su blizu prozora sa puno sunca ili na otvorenom tremu. Urmina palma će najbolje uspevati na suncu, pa se potrudite da bude što više izložena sunčevoj svetlosti.

        Zalivajte biljku redovno - Zalivajte biljku kad god stavite prste u zemlju i površinskih 5cm zemljišta deluje suvo. Proveru zemljišta možete vršiti i plastičnim pokazivačem. Svakodnevno proveravajte zemlju zabijanjem pokazivača u zemljište, do drugog zgloba. Ako je zemljište vlažno, biljka i dalje ima dovoljno vlage i treba sačekati sa zalivanjem. Ako je zemljište suvo, ravnomerno prelijte malo vode po površini zemlje. Bolje je navodnjavati biljke kad im je potrebno, umesto po utvrđenom rasporedu. Uopšteno govoreći, urmina palma zahteva zalivanje otprilike jednom nedeljno.

Presađujte datulu u veće saksije dok raste

          Jednom kada primetite da biljka prerasta svoju trenutnu saksiju, moraćete da je premestite u veću posudu. Radite to tokom celog života biljke, dok ona raste. Uvek dobro zalijte biljku pre i posle presađivanja u novu posudu.

         Kada biljka naraste do veličine drvecta, možete veliki lonac premestiti napolje na terasu ili trem. Obavezno ga držite na mestu sa maksimalnim izlaganjem suncu. Ako je potrebno, možete ga držati i u zatvorenom prostoru u velikom loncu blizu sunčanog prozora. Međutim, imajte na umu da će ovo ozbiljno ometati njen rast.

         Ako živite u dovoljno toploj klimi, datulu možete presaditi i u zemlju napolju.

        Presadite datulu u zemlju ako postane prevelika za saksije - Ako živite u dovoljno toploj klimi, biljku datule možete preseliti napolje i posaditi je u zemlju. Moraćete da izaberete sunčano mesto i iskopate dovoljno veliku rupu da drži korenje biljke. Izvadite biljku iz posude i stavite je u rupu, a zatim je napunite zemljom. 

         Imajte na umu da s vremenom palmice datule mogu dostići visinu od 15 metara. Izaberite mesto koje će drvetu dati dovoljno prostora za rast!

           Ne raste previše brzo. Uzevši u obzir mesto porekla, možemo reći da veoma dobro podnosi sušu. Preko leta joj prija direktno sunce na koje je treba navikavati od iznošenja s proleća, u suprotnom će se pojaviti opekotine na listovima. Zimi se čuva u prohladnoj prostoriji 10-15 oC, uz minimalno zalivanje kako koren ne bi istrulio, što se tiče zemljište nije probirač. U suvoj klimi može da podnese temperaturu od -10 ° C do -15° C. Raste u suvim, tropskim regijama širom sveta.

         Urme sa botaničke strane

          Urma je cvetna biljna vrsta iz porodice palmi, Arecaceae. Gaji se naravno zbog slatkih plodova.
           Drvo može da naraste i preko 20 metara. Stablo je pojedinačno ili formira grupu više stabljika sa zajedničkim korenovim sistemom. Listovi su dugi 4 do 6 metara.
         Plodovi su ovalno cilindričnog oblika, dugački 3 do 7 cm, dok boja zavisi od same vrste i stepena zrelosti (od svetlo crvene do svetlo žute).
          Dvodome su biljke, odnosno imaju isključivo jednopolne cvetove, muški se nalaze na jednoj, a ženski na drugoj biljci. Prirodno oprašivanje je vetrom, međutim u savremenom uzgajanju ovo se obično izvodi ručno.
         Palmi urme potrebno je 4 do 8 godina nakon sadnje da počne da daje plodove, nakon čega je komercijalna berba moguća u intervalu od 7 do 10 godina.
         Najbolje uspeva na dobro ocednom zemljištu, peskovito-glinovitom, alkalnom bez krečnjaka. Odraslo drvo može da da od 70 do 140 kg plodova po žetvi. Pošto sazreva neravnomerno potrebno je nekoliko berbi tokom sezone da bi se svi plodovi obrali. Najveći proizvođači urmi u svetu su Egipat, Saudijska Arabija, Iran i Alžir.

         Iz semenki se mogu dobiti mlade biljčice, koje sporo rastu prve dve-tri godine, ali zato posle daju fenomenalan tropski izgled našim dvorištima i terasama preko leta, kao i prostorijama gde se drže zimi. Nisu zahtevne biljke, preko leta vole direktno sunce i traže mnogo vode, a u toku zime mogu biti u nezagrejanim prostorijama gde temperatura ne ide mnogo u minus.

          Mlade biljke su osetljivije na niske temperature od odraslih, koje izdrže i temperaturu od - 4°C. Preporučljivo je svaku semenku posejati u posebnu posudu, može i saksija ili čaša od jogurta, s korenom okrenutim nadole, pazeći da ga ne oštetite. Zemlja u kojoj treba da bude je mešavina peska i obične zemlje ili zemlja za kaktuse.

         Mlade palmice su veoma osetljive na presađivanje i ako im se koren i najmanje ošteti - biljčice propadaju. Korenov sistem je kod palmi vrlo veliki i bukvalno ispunjava celu saksiju, pa se seju u manje posude, a presađuju postepeno povećavajući saksije, jer ako se mlada palmica posadi u veliku saksiju, nadzemni deo će mirovati, a razvijaće se samo koren. Iznose se u martu čim prođe opasnost od mraza i napolju budu do prvih mrazeva. Naravno, potrebno im je što više sunca i toplote.

          Dok je sunčano i toplo, treba im što više vode, a kada dođe jesen, treba ih uneti negde gde ne mrzne. Preko zime se zalivaju pomalo, tek da im se ne rasuši zemlja (jednom u 15-20 dana). Kada primetite da palma „izlazi” iz saksije, tada je vreme za presađivanje - koren je ispunio kontejner. U stvari, najbolje je presaditi je u proleće. Vodite računa o tome da nije na promaji jer je veoma osetljiva kao mala palma i nemojte da preterujete u zalivanju! 

         Zbog čega su urme dobre za naše zdravlje

         Pa da krenemo redom ako je to sa ovim fenomenalnim voćem uopšte moguće.
Urme su poznate kao izvanredan izvor energije, bogate prirodnim šećerima, glukozom, fruktozom i saharozom. Mnogi, naročito sportisti koriste ih za neposredan priliv energije nakon fizičke iscrpljenosti. Ne zaboravite da Novak Đoković gotovo uvek ručka baš urme u pauzama između gemova, kao i da je ishrana ukupno govoreći u njegovom slučaju u dobroj meri doprinela da danas u svetu tenisa bude to što jeste, a mnogi od nas ponosni na njega u svakom smislu.
         Redovnom konzumacijom urmi, koje imaju dosta vitamina B6 i uz fosfor podstičete mozak da radi mnogo brže i efikasnije, duže održavate koncentraciju i fokus Vam ne beži. Osim toga plodovi ovog izrazito zdravog voća sadrže i kalcijum, magnezijum, cink, kao i već pomenuti fosfor što zajedno doprinosi dobrom zdravlju naših kostiju i dugoročno prevenira osteoporozu. Nedvosmisleno je utvrđeno da su urme pravi rudnik luteina i zeaksantina (karotenoidi) koji imaju antioksidativna svojstva i sprečavaju razvoj katarakte i degenerativne procese makule u kasnijoj životnoj dobi. Zanimljivo je da su urme istovremeno dobre i za zaustavljanje dijareje zbog visokog sadržaja kalijuma, kao i za bolji rad creva (podstiču pražnjenje) zbog obilja biljnih vlakana.
          Fantastične su za imunitet zahvaljujući beta glukanu, zatim fenolnim jedinjenjima i karotenoidima sa antikancerogenim svojstvima, kao i vitaminima pri čemu svi zajedno deluju antimikrobno i antioksidativno.
         Odlične su za srce zbog bogatog sadržaja kalijuma i esencijalnih minerala važnih za protok i balans elektrolita u telu, osim toga regulišu naš puls i krvni pritisak i na taj način doprinose dobrom stanju kardiovaskularnog sistema i sprečavaju srčani udar.
          Spisak benefita koje urme mogu da nam pruže mogao bi još dugo da se navodi.
Znam da nije lako naći mesto i za urme kad krene sezona voća kod nas, od jagoda, trešnji, kajsija, preko bostana (dobro znam da je povrće), zatim grožđa itd. Obično ih se setimo kad krenu postovi, a izbor drugog voća u ponudi se značajno smanji. Međutim verujem da uvek ima mesta za dve, tri urme dnevno što i jeste najčešća preporučena dnevna doza. Mnogo malih zdravih navika može da u zbiru da velike i neprocenjive koristi za naše zdravlje. Potražite urme u Bio Kutku po super povoljnoj ceni.